Драгољуб Селаковић, рођен 01. децембра 1956.г. у Титовом Ужицу.
Основну и средњу економску школу завршио у родном граду. Дипломирао на Економском факултету у Осијеку (април 1982.);тема: »Друштвено економска оправданост стварања драмског пројекта« ; ментор: проф. др. Анте Лауц; (катедра за Социологију).
Игром случаја кућа, у којој се родио и одрастао, се налази између два позоришта, старе зграде која је изгорела 1964.г, и актуелног Народног ужичког позоришта (усељено 1967.). Као и сва деца, у детињству, играо се у дворишту (технички-службени улаз у позориште), и статирао по потреби у представама; касније играо у школским, аматерским, повремено и професионалним представама.
У току студирања, са пријатељима и истимишљеницима, оснива два алтернативна казалишта, »Будилник« (1977.) и »КАМО« (Казалишни атеље младих Осијека1979.); 1980/81. обавља дужност уредника драмског програма у Студентском културном центру у Осијеку; саучествује у објављивању првог превода Данила Хармса на Хрватско-српски језик са Браниславом Вуком Кривокапићем, тадашњим гл.одг.уред. СКЦ, у Осијеку, интезивно сарађује у ХНК-у и Мини театру.
По завршеном факултету враћа се у родни град где оснива и води два аматерска /алтернативна позоришта, КОТА-ТУ (Клуб омладине театар аматера Титово Ужице) и ДРАСТИК ПОЗА (Драмски студио Културно просветне заједнице – Ужице).
Од 1998. живи и ради у Новом Саду (организатор културно естрадних и других програма у СПЦ “Војводина”1998/2000.) За директора Позоришта младих именован 07. децембра 2000. ову функцију обављао до 15. фебруара 2005. Од септембра 2009. до марта 2018. ради у издавачкој делатности, ЈП “Службени гласник”- Београд, на позицији шефа велепродаје за Војводину.
Скоро читав животни пут му је, директно или посредно, везан за позориште у ком је радио на скоро свим позицијама од портира до директора. Иза себе има четрдесетак режија у аматерским и професионалним позориштима, по текстовима домаћих и светских писаца. (»Зид« – Жан Пол Сартр; “Чекалац” – Луко Паљетак; “Алиса у земљи чуда” (по мотивим Луиса Керола); “Чудесни свет Агате Кристи” и “Српска револуција”- Светислава Басаре; »Ћелава певачица« – Ежен Јонеско; »Коштана« – Бора Станковић; »Играмо Брехта« – (по мотивима »Lear-stühsch « Бертолда Брехта); »Тумор у глави и згађивање ваздуха« – Душана Јовановића…
Аутор прве драматизације и поставке текста Светислава Басаре на сцену, 1986.г. »Чудесни свет Агате Кристи«. Са поносом истиче куриозитет да је то први пројекат на овим просторима у којем су инкорпорирани видео материјали у позоришну представу. Од значајних пројеката вреди истаћи адаптацију и режију мултимедијалног пројекта »Хамлет ол старс« крајем1998.г. у продукцији ТВ5 – Ужице. Развојни пут пројекта је насилно прекинут бомбардовањем 1999.г. Друга поставка истог комада реализована Јуна месеца 2003. у Позоришту младих, Нови Сад.
Последњих неколико година се бави позоришном критиком, сарађује са неколико часописа и веб портала (Нови Магазин, НИТИ, Стеријино позорје, Војвођанске са географским пореклом…)
Добитник више републичких и савезних награда и признања из области културе и драмског стваралаштва. (Златна значка Културно- просветне заједнице Србије, за укупан допринос драмском стваралаштву 1992.)